ЖРТВЕ У СРЕМУхронологија догађаја 1941 - 1945.
Почетак Другог светског рата.
Агресија на Краљевину Југославију.
Улазак немачких трупа у Загреб и проглашење Независне Државе Хрватске.
Законска одредба за одбрану народа и државе; оснивање преких судова
Опуномоћеник југословенске Врховне команде у Београду потписује акт о капитулацији југословенске војске
Срем постаје Велика жупа Вука.
Напад нацистичке Немачке и њених савезника на Совјетски Савез.
Изванредна законска одредба и заповјед: закон о интернирању у логоре.
Убијање Срба у Борову; ескалација насиља и убистава Срба и Јевреја.
Депортовања сремских Срба и Јевреја у логор смрти Госпић (Јадовно).
Покретни преки суд у Срему.
Оснивање Концентрационог логора и логора смрти Јасеновац.
Потпуно припајање источног Срема НДХ.
Законска одредба о упућивању непоћудних и погибељних особа у логоре.
Покољ 280 Срба у Гргуревцима.
Депортовање Рома из Срема у логор Јасеновац.
Депортовање Јевреја из Срема у логоре Јасеновац и Аушвиц-Биркенау.
Почетак акције масовног хапшења и убијања сремских Срба.
Операција немачких и хрватских снага на Фрушкој гори.
Депортовање сремских Срба са женама и децом у логор Јасеновац.
Наставак акције убијања у Сремској Митровици.
Блокада Јакова и интернирање у логор на Београдском сајмишту.
Немачко-хрватска офанзива на Фрушку гору и Доњи Срем уз масовне злочине над српским становништвом
Убилачки поход 13. СС-дивизије на Доњи Срем.
Немачко-хрватска операција у Доњем Срему и на Фрушкој гори.
Ослобођење Београда.
Повлачење немачких и снага НДХ уз масовне злочине.
Коначно ослобођење већег дела Срема.
Пробој Сремског фронта.
Пробој заточеника из логора Јасеновац.
Капитулација нацистичке Немачке.
Крај рата у Југославији.
ЖРТВЕ У СРЕМУ Територија Срема у току другог светског рата 1941 - 1945. године
Срем се простире јужним делу Панонске низије имеђу доњег тока реке Саве и Дунава. Историјски Срем обухвата простор од Земуна на истоку до Вуковара, Винковаца и Жупање на западу. Северним делом Срема ка обали Дунава пружа се Фрушка гора у дужини од 78 километара са највишим врхом Црвеним чотом (539 метара надморске висине). Изузев Фрушке горе и њених јужних обронака Срем је највећим делом валовита равница и низија која се пружа ка левој обали Саве.
Извор: wikimedia.org
Срем је добио име по римском називу данашње Сремске Митровице, Сирмиjуму, који је крајем трећег века постао једна од четири престонице римског царства. Почетком седмог века на подручју Срема су се настанили Словени. Наредних векова Срем је био у оквиру разних држава, коначно и средњовековне Угарске. У источном делу подручја формирана је Сремска жупанија, а у осталом делу жупанија Вука. Слом угарске државе почетком шеснаестог века означио је почетак готово двовековне владавине Османског царства. Турска владавина је окончана у Великом бечком рату крајем седамнаестог века и Срем је постао део Аустријског царства. После обнове угарског управног система обновљена је и Сремска жупанија у границама које данас сматрамо историјским границама Срема. Велики део Срема је био обухваћен Војном крајином (границом) и до последњих деценија деветнаестог века је био потчињен централним војним властима у Бечу. Преуређењем Хабзбуршке монархије 1867.године, Срем се нашао у угарском делу Двојне монархије. На крају Првог светског рата, после слома Аустоугарске монархије, Срем се ујединио са Kраљевином Србијом и постао је део новоформиране Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Велика померања становништва у Срему током векова, пре свега због ратова, имала су за последицу етничку шароликост овог подручја. Због доминантног српског становништва Срем је од средњег века био део српског етничког простора. Срем је имао значајну улогу у српској историји, нарочито у периоду после пада српских држава под турску власт у другој половини 15. века. Тада је Срем добио важну политичку улогу и њиме су као вазали угарског краља владали српски деспоти. Истовремено, Срем је постао један од најзначајнијих духовних средишта Срба. Фрушкогорски манастири су постали не само средишта српске православне духовности, него и неговања историјске свести српског народа и истрајавања на идеји обнове српске државе. У томе је била историјска улога целе организаије Српске православне цркве обједињене обновљеном Пећком патријашијом.
Важна улога српске цркве у Срему дошла је до пуног изражаја после Великог бечког рата крајем седамнаестог века и Велике сеобе Срба. Сремски Kарловци, као седиште српског архиепископа и патријарха и место одржавања црквено-народних сабора, постали су и духовно и политичко средиште српског народа у Хабзбуршкој монархији. Иако је улога Српске православне цркве у политичком животу Срба с развојем грађанског друштва у Монархији временом слабила, Срем је и даље имао значајну улогу у српској историји. То се показало како током српских устанака и обнове српске државе првих деценија 19.века, тако и током револуционарне 1848/1849. године. Тада је Срем био центар српског народног покрета у Монархији чији програм је био обједињавање Срба и остваривање њихове аутономије. Ипак, главни циљ српске политике и у Србији и у Монархији је био окупљање српског народа у једној независној држави. И црквени великодостојници и грађански политичари из Срема имали су значајноу улогу у таквом деловању, а духовно и културно јединство је стварало основу за политичко уједињење.
Прочитај више