ХРОНОЛОГИЈА ДОГАЂАЈА 1941 - 1945.
-
1. септембар 1939.
Почетак Другог светског рата.
Извор: wikipedia.org
-
6-17. април 1941.
Агресија на Краљевину Југославију.
-
10. април 1941.
Улазак немачких трупа у Загреб и проглашење Независне Државе Хрватске.
Извор: wikipedia.org
-
10. април 1941.
Улазак немачких трупа у Загреб и проглашење Независне Државе Хрватске.
Извор: wikipedia.org
-
Законска одредба за одбрану народа и државе; оснивање преких судова
-
17. април 1941.
Опуномоћеник југословенске Врховне команде у Београду потписује акт о капитулацији југословенске војске
Извор: Велимир Терзић, Слом Краљевине Југославије 1941: Узроци и последице пораза, књига 2, (Љубљана–Београд: Партизанска књига, Београд: Народна књига, Титоград: Побједа), 462)
-
10. јун 1941.
Срем постаје Велика жупа Вука.
-
22. јун 1941.
Напад нацистичке Немачке и њених савезника на Совјетски Савез.
Извор: wikipedia.org
-
26. јун 1941.
Изванредна законска одредба и заповјед: закон о интернирању у логоре.
-
26/27. јун 1941.
Убијање Срба у Борову; ескалација насиља и убистава Срба и Јевреја.
-
јун-август 1941.
Депортовања сремских Срба и Јевреја у логор смрти Госпић (Јадовно).
Извор: Музеј жртава геноцида, ЗДФ, НГ-1002
-
Јул 1941.
Покретни преки суд у Срему.
-
21. август 1941.
Оснивање Концентрационог логора и логора смрти Јасеновац.
-
10. октобар 1941.
Потпуно припајање источног Срема НДХ.
-
25. новембар 1941
Законска одредба о упућивању непоћудних и погибељних особа у логоре.
-
6. јун 1942.
Покољ 280 Срба у Гргуревцима.
-
мај/јун 1942.
Депортовање Рома из Срема у логор Јасеновац.
Извор: wikipedia.org
-
Крај јула/Август 1942.
Депортовање Јевреја из Срема у логоре Јасеновац и Аушвиц-Биркенау.
-
10. август 1942.
Почетак акције масовног хапшења и убијања сремских Срба.
Извор: Архив Југославије - 377-110-II-1359
-
26-31. август 1942.
Операција немачких и хрватских снага на Фрушкој гори.
-
26. август 1942.
Депортовање сремских Срба са женама и децом у логор Јасеновац.
Извор: Музеј Војводине, Збирка фотографија, 24653, Пред капијама јасеновачког логора.
-
26-31. август 1942.
Наставак акције убијања у Сремској Митровици.
Извор: Музеј Војводине, Збирка фотографија, инв. бр. 1769
-
5. април 1943
Блокада Јакова и интернирање у логор на Београдском сајмишту.
Извор: Архив Југославије - 377-110-II-532
-
13-24. октобар 1943
Немачко-хрватска офанзива на Фрушку гору и Доњи Срем уз масовне злочине над српским становништвом
Извор: Музеј жртава геноцида, ЗДФ, МВ 10247, Уништено село Раковац, 15.октобар 1943.
-
март 1944.
Убилачки поход 13. СС-дивизије на Доњи Срем.
Извор: Недељне информативне новине (НИН), 1.март 1991, 64, 13. СС Ханџар дивизија у строју
-
јун-август 1944.
Немачко-хрватска операција у Доњем Срему и на Фрушкој гори.
Извор: Архив Југославије - 377-110-II-1351
-
20. октобар 1944.
Ослобођење Београда.
Извор: Музеј града Београда, И/2-2-746, Из ратне збирке Ристе Марјановића: колона бораца НОВ маршира поред зграде Народног позоришта на Тргу Републике у Београду, 20. октобар 1944. године
-
21. октобар-крај новембра 1944.
Повлачење немачких и снага НДХ уз масовне злочине.
Извор: Архив Срема
-
1. новембар 1944.
Коначно ослобођење већег дела Срема.
-
11/12. април 1945.
Пробој Сремског фронта.
Извор: wikipedia.org -
22. април 1945.
Пробој заточеника из логора Јасеновац.
-
9. мај 1945
Капитулација нацистичке Немачке
Извор: wikipedia.org
-
15. мај 1945.
Крај рата у Југославији.
Извор: Славонија у борби: албум фотографија из Народноослободилачког рата 1941-1945 (Загреб: Издавачко предузеће Главног одбора СУБНОР Хрватске „27.српањ“, 1952), Спровођење заробљених немачких војника и припадника војске НДХ кроз Марибор, друга половина маја 1945. године
ТЕРИТОРИЈА СРЕМА У ТОКУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 1941 - 1945. ГОДИНЕ
Срем се простире јужним делу Панонске низије имеђу доњег тока реке Саве и Дунава. Историјски Срем обухвата простор од Земуна на истоку до Вуковара, Винковаца и Жупање на западу. Северним делом Срема ка обали Дунава пружа се Фрушка гора у дужини од 78 километара са највишим врхом Црвеним чотом (539 метара надморске висине). Изузев Фрушке горе и њених јужних обронака Срем је највећим делом валовита равница и низија која се пружа ка левој обали Саве.
Срем је добио име по римском називу данашње Сремске Митровице, Сирмиjуму, који је крајем трећег века постао једна од четири престонице римског царства. Почетком седмог века на подручју Срема су се настанили Словени. Наредних векова Срем је био у оквиру разних држава, коначно и средњовековне Угарске. У источном делу подручја формирана је Сремска жупанија, а у осталом делу жупанија Вука. Слом угарске државе почетком шеснаестог века означио је почетак готово двовековне владавине Османског царства. Турска владавина је окончана у Великом бечком рату крајем седамнаестог века и Срем је постао део Аустријског царства. После обнове угарског управног система обновљена је и Сремска жупанија у границама које данас сматрамо историјским границама Срема. Велики део Срема је био обухваћен Војном крајином (границом) и до последњих деценија деветнаестог века је био потчињен централним војним властима у Бечу. Преуређењем Хабзбуршке монархије 1867.године, Срем се нашао у угарском делу Двојне монархије. На крају Првог светског рата, после слома Аустоугарске монархије, Срем се ујединио са Kраљевином Србијом и постао је део новоформиране Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Велика померања становништва у Срему током векова, пре свега због ратова, имала су за последицу етничку шароликост овог подручја. Због доминантног српског становништва Срем је од средњег века био део српског етничког простора. Срем је имао значајну улогу у српској историји, нарочито у периоду после пада српских држава под турску власт у другој половини 15. века. Тада је Срем добио важну политичку улогу и њиме су као вазали угарског краља владали српски деспоти. Истовремено, Срем је постао један од најзначајнијих духовних средишта Срба. Фрушкогорски манастири су постали не само средишта српске православне духовности, него и неговања историјске свести српског народа и истрајавања на идеји обнове српске државе. У томе је била историјска улога целе организаије Српске православне цркве обједињене обновљеном Пећком патријашијом.
Важна улога српске цркве у Срему дошла је до пуног изражаја после Великог бечког рата крајем седамнаестог века и Велике сеобе Срба. Сремски Kарловци, као седиште српског архиепископа и патријарха и место одржавања црквено-народних сабора, постали су и духовно и политичко средиште српског народа у Хабзбуршкој монархији. Иако је улога Српске православне цркве у политичком животу Срба с развојем грађанског друштва у Монархији временом слабила, Срем је и даље имао значајну улогу у српској историји. То се показало како током српских устанака и обнове српске државе првих деценија 19.века, тако и током револуционарне 1848/1849. године. Тада је Срем био центар српског народног покрета у Монархији чији програм је био обједињавање Срба и остваривање њихове аутономије. Ипак, главни циљ српске политике и у Србији и у Монархији је био окупљање српског народа у једној независној држави. И црквени великодостојници и грађански политичари из Срема имали су значајноу улогу у таквом деловању, а духовно и културно јединство је стварало основу за политичко уједињење.