Пројекат Жртве у Срему 1941—1945. заснован је у Архиву Војводине крајем 2019. године, уз подршку Покрајинске владе АП Војводине. Основни циљ пројекта је да се постојећи пописи жртава усагласе и допуне, како би се добио коначан преглед страдалих са овог подручја током Другог светског рата. С обзиром на то да је један од циљева усташке државе био да се и у Срему уништи српска културна баштина, сегмент пројекта посвећен је и овој теми. О односу према страдањима поуздано сведоче култура сећања и споменици. Стога је један од циљева пројекта да се што потпуније региструју и представе спомен-обележја посвећана страдалим становницима Срема у Другом светском рату. Прикупљени подаци се путем мултимедијалне веб презентације стављају на увид јавности, уз напомену да пројекат није потпуно окончан.

Архив Војводине је 25. новембра 2019. године, одлуком број I 691-41/9-19, донетом на основу закључка Покрајинске владе 127 број: 02-139/2019, образовао Комисију за прикупљање података о жртвама на територији Срема у току Другог светског рата од 1941. до 1945. године. За председника Комисије именован је директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић. Ради извршавања непосредних задатака из своје надлежности, Комисија је образовала Радну групу, са др Миланом Кољанином као руководиоцем и члановима из Архива Војводине: Александром Бурсаћем и Иваном Петровић, вишим архивистима, и Владимиром Мучибабићем, оператером у процесу дигитализације. Конститутивни састанак Комисије и Радне групе је одржан 13. марта 2020. године у просторијама Архива Војводине у Новом Саду.

Иницијална истраживања у вези са основним предметом рада Комисије – прикупљањем података о жртвама на територији Срема у току Другог светског рата – предузета су у Архиву Војводине и пре конститутивног састанка Комисије и Радне групе, након чега се приступило спровођењу конкретних истраживачких послова. Као полазиште истраживања, Музеј Војводине у Новом Саду је 28. априла 2020. године, актом 01-326/2, уступио Радној групи материјал из електронске базе података који се односи на Срем. Прибављање овог материјала било је неопходно за започињање истраживања, с обзиром на то да су у њему садржани подаци о резултатима и коришћеним изворима пописа жртава на територији АП Војводине од 1941. до 1948. године, који је од 2001. до 2004. спровео Анкетни одбор Скупштине АП Војводине, а од 2005. до почетка 2008. Војвођанска академија наука и уметности.

Увидом у базу, чланови Радне групе су констатовали да у претходном попису нису коришћени извори који се налазе у Архиву Војводине, првенствено у архивском фонду Ф.183 (Комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини). У том смислу, одмах је започето идентификовање и издвајање из наведеног фонда оне архивске грађе у којој се налазе подаци о жртвама Другог светског рата на територији Срема. Истовремено, приступило се и прибављању извора података из литературе, као и осталих до сада обављених пописа, у првом реду спискова жртава рата од 1941. до 1945. Музеја жртава геноцида у Београду, односно њихових делова који се односе на целу територију историјског Срема, који је у Другом светском рату био саставни део усташке Независне Државе Хрватске, под називом Велика жупа Вука, са седиштем у Вуковару.

Чланови Радне групе су донели одлуку да се као извор података користе и спомен-обележја посвећена палим борцима и жртвама Другог светског рата на територији Срема. Ради прибављања одговарајућих евиденција спомен-обележја, успостављена је сарадња са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе у Новом Саду, Заводом за заштиту споменика културе Сремска Митровица и Заводом за заштиту споменика културе града Београда. Након што су надлежни заводи обезбедили тражене евиденције, чланови Радне групе из Архива Војводине су током неколико месеци обишли и фотографисали спомен-обележја.

Током јуна, јула, августа и септембра 2020. године, уз текуће послове у Архиву Војводине и прилагођавајући се актуелној епидемиолошкој ситуацији, Радна група је интензивно радила на следећим задацима:

Приликом евидентирања и фотографисања спомен-обележја, чланови Радне групе су констатовали да су постојеће евиденције надлежних завода за заштиту споменика културе непотпуне, односно да известан број спомен-обележја није евидентиран. Током ове фазе рада, евиденције су редовно ажуриране, да би на послетку биле прослеђене надлежним заводима, заједно са пратећом фото-документацијом.

Чланови Радне групе су током рада на терену уочили да је знатан број спомен-обележја запуштен, оштећен, уништен или уклоњен, док се извесна спомен-обележја налазе на тешко приступачним местима, до којих воде путеви који су или необележени, или веома запуштени. Уз рад на попису жртава, чланови Радне групе су о оваквим случајевима занемаривања спомен-обележја редовно информисали стручну и ширу јавност, нарочито путем веб платформе Архива Војводине „Угрожена баштина“. Крајњи циљ ове активности јесте стварање предуслова да се угрожена спомен-обележја санирају или реконструишу и тиме доведу у првобитно стање, за шта у појединим локалним срединама постоји воља и спремност, али и нејасноће у погледу конкретних надлежности и извора финансирања.

Коначно, потребно је напоменути да евидентирање спомен-обележја посвећених палим борцима и жртвама Другог светског рата на територији Срема не би било могуће окончати без велике помоћи коју су члановима Радне групе пружили припадници локалних организација СУБНОРА-а, са којима су контакти успостављени посредством Дејана Уметића, директора Историјског архива „Срем“, а након њега и пуковника Боре Ерцеговца, председника Градског одбора СУБНОР-а Београда.

До краја септембра 2020. године, чланови Радне групе су прикупили следеће материјале:

Архивска грађа

Литература

Досадашњи пописи

Спомен-обележја

Од краја септембра 2020. године, чланови Радне групе су организовали и започели процес уноса прикупљених података у централну базу. Са пристизањем нових података, база се периодично ажурира и допуњава. Исправљају се и одређене неправилности, настале приликом претходних пописа: дуплирани уноси, подаци о жртвама које нису са подручја Срема или из одговарајућег периода, неправилно транскрибована имена жртава итд.

Истовремено, развијена је и веб презентација, која је прерасла у јединствен портал посвећен жртвама Другог светског рата у Срему, такође периодично ажуриран. Централни део портала је база података, коју је могуће претраживати према више од двадесет критеријума. Уз то, портал је обогаћен и додатним материјалима – сведочењима преживелих жртава, како у форми писаних докумената, тако и у виду аудио и видео записа; резултатима базичних статистичких анализа података из базе; интерактивном мапом спомен-обележја. Посебна секција портала је посвећена уништавању културно-историјских споменика у Срему. Коначно, део портала је и галерија фотографске и филмске грађе, у којој се, међу обиљем вредног материјала, налази и неколико стотина фотографија жртава, које је припремио Дарјуш Самии, виши кустос Музеја Војводине.

Уверени смо да је овакав пројекат примерен и достојан допринос неговању културе сећања на жртве Другог светског рата у Срему, али и модел за нека будућа, слична истраживања.